Istorija oružja i ratovanja

FN Browning M1903: Majka svih pištolja

230Pregleda

Pre čuvenih vojnih pištolja Colt .45 Government M1911A1 i FN Browning M1935GP, John Moses Browning konstruisao je danas gotovo zaboravljeni FN M1903 – „majku svih savremenih poluautomatskih pištolja“.

John Moses Browning (1855–1926) svakako je jedan od najplodnijih konstuktora vatrenog oružja u istoriji. Međutim, njegova prva konstrukcija velikog vojničkog pištolja za belgijski FN, nastala krajem 19. veka, bila je potpuni promašaj. Bila je to „grdosija“ sa automatskom paljbom, u previše snažnom kalibru a sa slobodnim zatvaračem, pa je bila krajnje neprecizna i opasnija po korisnika nego po „metu“.

Naredna Browningova konstrukcija, džepni pištolj M1900, postigla je veliki uspeh, ali njena uvećana, vojna verzija, ponovo je doživela debakl. Uprkos početnim neuspesima sa velikim pištoljima, 1901. godine Fabrique National iz Herstala u Belgiji naručiо je Browningu model većeg poluautomatskog pištolja, u snažnijem kalibru, podesnijem za vojno-policijske potrebe. Dve godine kasnije talentovani mormon konstruisao je model FN Browning M1903, u kalibru 9 x 20 mm SR Browning long (SR je skr. za Semi rim, tj. metak sa poluobodom). U početku, ovaj model bio je poznat i kao Ratni model (Modèle de Guerre, prema nameni), Veliki model (Grand Modèle, u odnosu na M1900) ili Švedski model (Modèle Suedois, prema prvoj velikoj porudžbini).

No, gospodin Browning nije bio samo talentovani konstruktor oružja, već je, što bi naš narod rekao, „imao i žicu za trgovinu“. Istovremeno kad i FN američki Colt je naručio novi džepni model za tržište SAD. Promućurni Browning je samo umanjio dimenzije već konstruisanog FN M1903 i patent prodao Coltu, koji je iste godine otpočeo proizvodnju i prodaju džepnog pištolja Colt M1903 .32 Pocket model Hamerless („Džepni model bez oroza“) u civilnim kalibrima 7,65 (.32ACP), i 9 mmK (.380ACP). Na dimenzije damskog pištolja umanjeni M1903, Browning je 1906. godine prodao i FN-u i Coltu.
FN Browning M1903 je bio veliki vojno-policijski pištolj, koji je radio na principu slobodnog zatvarača, sa klasičnom navlakom koja kliza u ramu (kakvu je Browning uveo praktično još 1900. godine), u kalibru 9 x 20 mm Browning long, sa skrivenim orozom, povratnom oprugom ispod cevi i odvojivim, kutijastim okvirom kapaciteta sedam metaka. Proizvodio se i sa posebnom drvenom futrolom, koja je mogla da se montira kao kundak, što je ovo oružje pretvaralo u mini-karabin, slično Mauseru C96. Tada se najčešće koristio i poseban magacin kapaciteta 10 metaka.

FN Browning M1903 imao je zapravo samo dve mane: oroz i kalibar. To što nije imao otkriven oroz, koji se mogao ručno zapeti, zaista je bila mana M1903, ali pitanje kalibra je i danas diskutabilno. Neki autori tvrde da je kalibar 9 x 20 SR pomalo „anemičan“, dok drugi tvrde da je prejak za slobodan zatvarač. Međutim, za 77 godina upotrebe M1903 (1903–1980) nije bilo primedbi na tom polju. Jačina metka 9 x 20 mm Browning long jeste prilično veća nego kod municije 9 mmK i 9 mm Makarov, koja ne zahteva bravljenje, ali, iako je ovaj metak po dimenzijama i izgledu sličan 9 x 19 mm Para, ima slabije barutno punjenje od „duge devetke“. Upravo ta činjenica uticala je da M1903 bude konstruisan kao oružje sa slobodnim zatvaračem, a time i jednostavniji za proizvodnju.

PROČITAJTE I… Flakovi i „cepač čaršava“ za crveni SS

Pištolj je prvo prihvaćen kao službeno oružje belgijske i danske armije. Švedska armija usvojila ga je u naoružanje pod nazivom Pistole M07. Na testovima švedske vojske od osam modela pištolja i dva modela revolvera najprecizniji se pokazao Luger P00, ali je ipak pobedio FN M1903, koji je suvereno vladao u svim ostalim kategorijama, između ostalog i nad još dva Browningova modela: FN M1900 i Colt .32 Pocket model hamerless. M1903 se od drugih pištolja pokazao i otpornijim na niske temperature.
Švedska je kupila od FN-a oko 10.000 komada, uključujući i 500 primeraka za norvešku armiju.

Šveđani su kasnije otkupili licencu i proizvodili M1903, tj. M07, kako su ga oni označili, za potrebe svoje i norveške armije u fabrici Husqvarna. Ti primerci razlikuju se od FN-ovih, osim po sitnim detaljima u mehanizmu, i po tome što na koricama umesto monograma FN imaju monogram fabrike Husqvarna – krunisano gotičko slovo H. Norveške potrebe bile su veoma male, jer je Norveška u naoružanje uvela i licencnu verziju Browningovog daleko savremenijeg Colta .45, nazvanog Kongsberg Colt M1912 (odnosno M1914), koji se proizvodio u samoj Norveškoj.

U Švedskoj je M07 zamenio tadašnji službeni revolver Nagant 1887, i zajedno sa Lahtijem M40 (L35) i nemačkim Waltherom P38, ostao u upotrebi najduže od svih zemalja koje su ga koristile. Osamdesetih godina prošlog veka, pre nego što će u naoružanje švedske vojske biti uveden moderni austrijski Glock 17, nepouzdani Husquarnini Lahtiji, slabijeg kvaliteta nego originalni finski, privremeno su zamenjeni daleko kvalitetnijim M07 iz rezervi.

PROČITAJTE I… Legendarni snajperisti: Ratnici sa distance

Između Husqvarne i FN-a došlo je do spora u vezi s imenom Browning. Na prvim primercima M07 proizvedenim u Švedskoj bio je utisnut natpis „Browning’s Patent“, a potom „System Browning“. Zbog oba natpisa FN je protestovao, pošto je od 1907 bio jedini ovlašćeni korisnik imena Browning. Konstruktorovo ime je moralo da bude u potpunosti uklonjeno sa M07.

Osmansko carstvo je u četiri partije, 1908, 1910, 1911 i 1914. godine, kupilo ukupno oko 8.000 komada M1903 za potrebe svoje policije, i ovi primerci prepoznatljivi su po oznakama na arapskom pismu i tugrama tadašnjih sultana Abdula Hamida II i Mehmeda V na zatvaraču. Manje količine M1903 nabavljene su posle Velikog rata.

Rusko carstvo je u istom periodu (1908–1914) nabavilo preko 11.000 primeraka M1903, pretežno za policijsku upotrebu. Preko 8.000 primeraka kupljeno je za potrebe žandarmerijskog korpusa i preko 3.000 za potrebe moskovske policije. Ovi primerci imali su drvenu futrolu-kundak. Manje od 100 komada bez drvene futrole-kundaka kupljeno je za potrebe carske saobraćajne policije. Vojne vlasti 1907. godine su M1903 zvanično preporučile ruskim oficirima kao rezervno oružje i zamena za službeni revolver Nagant M1895. U vreme Građanskog rata nalazio se podjednako u naoružanju Carske i Crvene armije, a korišćen je i kasnije, u vreme SSSR-a, sve do kraja Drugog svetskog rata. Svojim spoljašnjim izgledom i konstrukcionim rešenjima izvršio je snažan uticaj na nastanak popularnog pištolja Tula-Tokarev TT33, daleko veći uticaj nego Browningov Colt .45.

Tekst: Nikola Giljen

 

Ostatak pročitajte u štampanom izdanju ili pronađite u digitalnom izdanju preko web servisa novinarnica.net!

Leave a Reply