Lov

Lov za sve ukuse

115Pregleda

Početkom jeseni posetili smo jednu od najpoznatijih italijanskih lovačkih domova – La Barađa iz Maserana. Reč je o veličanstvenom primeru modernog lovišta i kompanije koja ide u korak s vremenom. Na 4000 hektara nalazi se bujna vegetacija i rezervat koji je već ugostio preko 5000 lovaca u potrazi za lovnim doživljajem vrhunskog kvaliteta, kako kada je u pitanju lov na pernatu divljač, tako i kada se radi o lovu na izabrane kopitare.

U italijanskom mestašcetu Maserano, samo 80 kilometara od Torina, nalazi se jedna od najlepših lovačkih farmi u ovoj zemlji, pod nazivom – La Barađa. To je pravi pravcati raj za ljubitelje lova, koji u tom kontekstu imaju priliku da svoju strast praktikuju u bujnoj i raznolikoj sredini koja je preživela modernu antropizaciju i gde još uvek možete primetiti tradicionalni odnos između čoveka i prirode. Farma se prostire na gotovo 4000 hektara podeljenih u tri makroare, od kojih je svaka predodređena za određeni oblik lova. Njome sa strašću i profesionalizmom upravlja Antonio Orizia, iskusni lovac rodom iz nedaleke Breše, koji zajedno sa svojim saradnicima brojnim klijentima (kojih ima preko pet hiljada) garantuje nezaboravna iskustva lova tokom čitave godine

Kao u Škotskoj

Prvi put smo lično posetili rezervat gde nas je ugostio gospodin Antonio tokom testiranja Marocchi First kalibra .28, iskoristivši tu priliku i za testiranje talenata vrlo mladog engleskog setera, pripremajući ga za njegovu prvu lovnu sezonu. Površina koja nam je dodeljena bila je jedna od centralnih, gde se u netaknutoj prirodi nalazila visoravan (suvo i glineno tlo aluvijalnog porekla, tipično za neka područja padanske visoravni), po kojoj je rezervat i dobio ime. „Ovakav teren“, objašnjava Antonio. „tipičan je za ovo područje i potpuno je prirodan. U prošlosti je postojao rizik da nestane zbog konverzije većine poljoprivrednih površina za uzgajanje pirinča, ali je Evropska unija na sreću nametnula očuvanje ovog fantastičnog staništa gde naši klijenti sada mogu da love s uz asistenciju pomoćnika.”

PROČITAJTE I… Škotski jeleni

Dan je bio prilično topao za jesenji period, temperatura je dostizala i 25 °C, ali Keira, naša seterka, zahvaljujući mladom uzrastu i stalnoj obuci, čitavog jutra dobro se nosila s umorom. Već od prvog susreta s jednim lepim primerkom jarebice shvatili smo kvalitet divljači, kao i razlog zbog kojeg nam je toliko ljudi pričalo samo najbolje o ovoj kompaniji i samom lovištu. Životinje su naročito „pametne“ i odmah potraže sklonište u najgušćem grmlju, čime primoravaju pse da prilično uzbuđeno vode potragu. Životinje veoma brzo izleću, lete dugim i brzim letovima kojima definitivno testiraju nišanjenje lovaca. Uz malo sreće uspeli smo da odstrelimo nekoliko jarebica, a onda smo na čistijem i otvorenijem terenu ugledali i nekoliko prepelica.

Početkom jeseni, u vreme naše posete, vegetacija je bila maksimalno razvijena, ali zahvaljujući održavanju farme koje ova kompanija sprovodi, bila je savršeno upotrebljiva i ne previše gusta, olakšavajući psima vidljivost. Ovo je, međutim, teritorija koja ništa ne poklanja: sastanci, čak i tokom obuka, zahtevaju veliku posvećenost kako pasa tako i lovaca, a upravo to doprinosi vrednosti samog ulova. I zaista, veoma često se mogu sresti kompanije koje drže lovišta i čiji je krajnji cilj da vođa garantuje najveći mogući broj odstrela, čak i ako su niže cene a kvalitet loš. U Barađi nije tako, zahvaljujući teritoriji koja ima divlje životinje najvišeg kvaliteta i teško da može da joj se nađe konkurencija u Italiji, pa i šire.

PROČITAJTE I… Korišćenje pasa u lovu

Dovoljno je pomisliti da prilikom mnogih susreta i lova na jarebice i prepelice nije bilo potrebno „udarati“ čizmama o zemlju kako bi se divljač silom poterala na komešanje, kao što je često slučaj sa životinjama koje se veštački dovedu na neku teritoriju. Ovde se životinje pokreću same, na nekoliko metara ispred psa, u trenutku njegovog približavanja. Ovo prirodno bogatstvo, zeleno i bujno u leto, s kasne jeseni potpuno menja svoj izgled: sa zaoštravanjem temperature, u stvari, menja se i boja ovog predela, u nijansama koje se kreću od oker do tamnocrvene boje. Brezovita šuma, koja se smenjuje s proplancima, gubi lišće, dok žbunje erike cveta u ljubičastom, stvarajući odsjaje koji podsećaju na netaknute Mavare škotskog visokog polja. To je zaista očaravajuće mesto, koje samo po sebi opravdava ugled ovog rezervata, kojeg takođe cene i mnogi profesionalni dreseri što posećuju lovište kako bi obučavali svoje pse.

Tekst: Marko Kaimi

Ostatak pročitajte u štampanom izdanju ili pronađite u digitalnom izdanju preko web servisa novinarnica.net!

Leave a Reply