Vojno naoružanje

Preživeti napad nožem

154Pregleda

Islamska država napravila je od noža ubitačno oružje, jer se on lako nabavlja, a još lakše sakriva i upotrebvalja. Je li moguće preživeti iznenadni napad nožem? Jeste, ukoliko ste na to pripremljeni. Pokušaćemo da objedinimo sve akcije neophodne za brzo reagovanje u slučajevima ovih napada…

U vreme kad tehnologija upravlja našim dnevnim potrebama – većina ubistava u zajednicama izvršava se nekom vrstom sečiva. Analize pokazuju da je od 2005. do 2015. godine 32,5% ubistava izvršeno pomoću nekog oblika sečiva. Zašto? Zato što se takvo oružje izuzetno lako nabavlja (praktično se svuda može kupiti po vrlo niskim cenama i bez ikakve dozvole), a ima odlična ofanzivna svojstva, pa čak i u neiskusnim rukama. Nije slučajno da pripadnici terorističke organizacije, paravojske Islamske države označavaju nož kao najpodesnije sredstvo za izvođenje terorističkih napada.
Italijanski grad Milano bio je žrtva jednog takvog napada, kad je jedan 21-godišnjak, kad ga je na centralnoj stanici zaustavila mešovita patrola vojske i policije, odgovorio na zahtev za pretres tako što je izvadio veliki nož i ubo prvog policajca u grlo, da bi zatim pokušao da napadne i ostale. I dok se dobronamerni ljudi suprotstavljaju legalnoj trgovini oružja, vozila i noževi postaju konkretne i aktuelne pretnje.

Islamska država i upotreba noža u napadima
Islamska država (ID) napravila je prava upustva (koja se mogu naći u njihovim časopisima ili video- klipovima na internetu) za izvođenje terorističkih napada, gde su detaljno objašnjenje situacije i tehnike napada. Argument je takav da u svakodnevnim situacijama postoje procedure u slučaju napada, te da su države uglavnom spremne na “klasične” oružane napade.

Međutim, nož je odlično oružje za nekoga ko pretenduje na to da bude terorista. To su uglavnom osobe koje nemaju nikakvog vojničkog iskustva, dakle oni kojima treba neki instrument efikasan i u neveštim rukama, a nož je oružje koje se može nabaviti svugde, ali I lagano odbaciti posle upotrebe. Osim toga, nisu potrebne nikakve kriminalne veze za nabavku noža, niti neka posebna oprema prilikom napada. Ovaj aspekt, nažalost, često otežava mogućnost istrage i rekonstrukcije događaja.

Zato svetske obaveštajne službe tvrde da nije u pitanju trenutni problem, već tendencija koja će se s vremenom sve više razvijati i kojoj će teroristi sve više pribegavati. To se posebno odnosi na područje Evrope, gde teroristi i dalje teže dolaze do neregistrovanog oružja – kojem je teško ući u trag – nego, recimo, u Sjedinjenim Američkim Državama.

Profilisanje atentatora
Kakav je profil nekoga ko se naoružava nožem kako bi izvršio teroristički napad? U zadnje vreme usvojili smo termine kakvi su radikalizam (psihološka transformacija od vernika u potencijalnog teroristu, što se često manifestuje vidljivim znacima u ponašanju i u izgledu); “foreign fighters”, tj. plaćenici (bore se u zemlji drugačijoj od one iz koje potiču, uglavnom stranci koji su došli u Irak ili Siriju kako bi se pridužili Islamskoj državi); “returnees”, ratni povratnici (vraćaju se s fronta u zemlju porekla s ratničkim iskustvom, kako bi u domovini sprovodili atentate); “homegrown terrorists” (pokušavaju napad u zemlji svog porekla, to jest u svojoj kući – ponekad se misli na plaćenike što su se vratili s fronta, a ponekad na one koji nikad nisu ni izašli iz zemlje – u prednosti su jer poznaju teritoriju i imaju logističku podršku. Tu su i “lone wolves”, usamljeni vukovi (deluju samostalno i na svoju ruku, van naloga poznatih terorističkih organizacija), kao I “self-starters” (osobe koje se autoradikalizuju bez kontakta sa organizacionim grupama ).

PROČITAJTE I… Opremanje antiterorističkih jedinica za specijalne namene

Na evropskom tlu dosad su uglavnom operisali tzv. usamljeni vukovi, i to najčešće “homegrown terrorists”, to jest ljudi koji su izvršavali napade u sopstvenoj zemlji. Za tu vrstu terorista – karakteristične mete od slabe su važnosti (“soft targets”, tj. civili ili osobe koje su se jednostavno našle na putu). U drugim slučajevima imali smo napade osoba s iskustvom, ili čak onih obučavanih u inostranstvu, dakle – iskusnih veterana. U oba slučaja nož predstavlja izuzetno efikasno oružje za napad. Za nekoga ko nema instrukcije, formaciju ili opremu – to je početni nivo u ofanzivi. A za nekoga s više opreme i iskustva – napad nožem odličan je plan B, na primer, u slučajevima kad pritisak organa reda tera na brzu akciju i napad.

Gde, kada i koga napasti
Islamska država mnogo se oslanja na sposobnost efikasne komunikacije i pažljivo korišćenje medija. Daju neka osnovna uputstva, posebno kad je nož u pitanju: glavna stvar je ubistvo, a objektivi su ubiti što više osoba i ubaciti strah među građane. Napad će biti suroviji – i objektivi će biti ispunjeni. Uputsva Islamske države predviđaju da se koristi što oštriji nož, s fiksnom odnosno robustnom oštricom i drškom, te dimenzijama predviđenim za planirani napad – koji ne treba da bude prevelik (inače se teško sakriva) – s dobrim gripom na dršci. Takođe, navodi se i da bi trebalo izbegavati kuhinjske noževe (tanki su, te se lako savijaju i lome), kao i one na preklapanje (može im se poremetiti sistem blokade tokom akcije).

Za individualnu akciju preporučuju se mala okruženja, gde žrtve teže mogu bežati i skrivati se. Za duže akcije treba tražiti usamljene žrtve, recimo, nekoga ko je popio previše i ko prolazi malim izolovanim ulicama, kao i osobe koje se vraćaju s posla noću, ljude što se šetaju po parku, plaži, šumskom predelu, nekom mirnom kraju…

Kako napasti? Peporuka Islamske države jeste da se pri ruci ima neki štap ili nešto slično, kako bi se žrtva prvo udarila u glavu pa onda izbola nožem. Važno je gađati vitalne organe – srce, pluća, glavne arterije… Treba izbegavati zone zaštićene otpornim materijalima (poput džinsa), a napadati izložene delove tela, recimo, vrat. Iako je povređena, žrtva može pokušati da se odbrani, a u tom slučaju smiriće je udarac u lice. Pored svega toga, preporuka Islamske države jeste da se ostavi neki potpis – kako bi se napadi povezali upravo s tom terorističkom organizacijom.

Tekst: David Mantovan

 

Ostatak pročitajte u štampanom izdanju ili pronađite u digitalnom izdanju preko web servisa novinarnica.net!

Leave a Reply